Nekada davno bila je jedna zemlja Jugoslavija i u toj zemlji je bila jedno Banja za koje su svi čuli. Kroz pesmu, nema ko nije čuo ili pevao. O njoj se znalo od Vardara pa do Triglava.

Ne nije Vrnjačka Banja, ni Mataruška Banja a nije ni Sokobanja.
Svaka njima čast al’ jedna je NIška Banja.

Nalazi se Niška Banja pored trećeg po veličini grada u Srbiji, odmah blizu autoputa, gde god da kreneš tu moraš da prođeš. Ima hotele, ima setališta ima lekovitu vodu ima i pesmu. Tu čovek može da se izleči i da se proveseli. I za telo i za dušu.

E pa prošle godine, NIška Banja, po podacima Republičkog zavoda za statisiku imala je 6750 gostiju. Vrnjačka Banja je imala 207.000 gostiju.
To znači da je neka prosečna kafana u Vrnjačkoj Banji imala više gostiju od cele Niške Banje.

Porediti Nišku Banju sa Vrnjačkom je sasvim na mestu. Nekada najpoznatija Niška Banja i danas najuspešnija Vrnjačka Banja. Šta se to desilo?
Pa desilo se da su pustili NIšku Banju da propadne. Desili su se nestručni, nezainteresovani i nesposobni ljudi na čelu našeg grada. Ljudi čija vizija se završava na sledećem dilu u kome će da napune svoje i džepove svojih kumova i drugara. I eventualno, ako imaju sreće, da pobegnu za Beograd i tamo odškoluju decu.
I nema tu mesta da se misli o budućnosti Niške Banje i Niša. Nema tu interesa da se misli o budućnosti nas koji ostajemo ovde i čija deca žele da ostanu u ovom gradu.

Samo pesmu još nisu pokvarili. To je kultura a njih taj resor ne interesuje. Nema tu para.