Koji je najbolji način da upoznaš druge gradove, druge kulture, ljude, druge države. Da proširis svoje vidike da shvatiš kako tvoj život može da bude bolji. Da se obrazuješ, prosperiraš i da naučiš da misliš svojom glavom.

Treba da putuješ.

Da vidiš da u Švajcarskoj nema rupa na putevima, da se u Nemačkoj poštuju zakoni, da u Švedskoj svako na ulici govori bar engleski, da je Ljubljana čist i uređen grad, da je Barselona urbanistički fantastična pa ti dođe da ostaneš da živis tamo.

I onda, kad se vratiš, shvatiš da Srbija nije ekonomski tigar, i da je tvoj grad lagano ali sigurno pretvoren u kasabu gde kabadahije voze besna kola kroz crveno, putevi raskopani, gradski prevoz skoro da ne funkcioniše a komunalije plaćaš da bi neki stranački kadrovi primali plate a ne da ti ulice budu čiste ili da, recimo, imaš vodu, celog dana, na trećem spratu zgrade ili možda grejanje.

Zato je najbolje da ne putuješ.

Tako nećeš da znaš u čemu živiš, ili bar, nećeš imati sa čime da porediš. I glasaćeš kako ti kažu one iste kabadahije koje voze besna kola i mislićeš da je jedini uspeh u životu da postaneš jedan od njih.

Od kad je aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu poklonjen državi i pod upravu države izgubio je 14 redovnih avio linija. Ukinuta je pre neki dan i linija Ryanaira kojom smo bili povezani sa preko 90 destinacija. Uskoro neće ni biti dostupnih, jeftinih, linija iz Niša kojima smo se radovali ne tako davno kad su ih uveli. Neke linije (ali samo neke) su zamenje AirSrbija letovima koji su skuplji i subvencionisani, opet od tvojih para..

Bez obzira koji izgovor bio u pitanju, zaštita državnog avio prevoznika, neisplativost, državni interese ili nesto treće, činjenica je da nišlije ne mogu da putuju kao ranije.
A ne mogu da putuju iz istog razloga zbog kog nam je uništeno školstvo, kultura i mediji. Ljudima koji ne znaju za bolje i ovo u čemu žive je dobro. A i treba zaštititi stranog ulagača u aerodrom “Nikola Tesla” koji je u dilu sa nekim likovima u Beogradu. Na račun nišlija naravno, jer prioriteti su prioriteti, a mi i nismo nekakav prioritet. Zašto bi smo i bili kad su naši odbornici podanički poklonili aerodrom tim istim likovima iz Beograda.

I zato je najbolje da Niš postane provincija i da ne digne glavu. Niš niti je bio niti će da bude provincija. Kad je god bilo teško i kad je bahatost prevršila meru Niš je digao glavu. Tako će biti i ovaj put.
Borićemo se za svoj grad i za svoj Aerodrom, napravljen od naših para i onda nam je otet. Vratićemo ga i onda ćemo da putujemo i da se vraćamo svome gradu.

Pokret Srbija Centar Niš
Boris Kundačina