“Bolje je prokockati svoju mladost, nego s’ njom ne učiniti ništa” Alber Kami.
Niš, grad Niš treći po veličini u našoj Srbiji sa oko 300 hiljada stanovnika, svakog Septembra i Oktobra dobije nova mlada lica koja se ne nalaze na njegovom popisu. Mnogi budući lekari, profesori, sudije, advokati, umetnici, inženjeri…
Neki od njih će se vratiti kući, mnogi će ostati da žive ovde a određeni broj će otići dalje u neki drugi grad, u neku drugu zemlju. Broj onih koji se odluče da studiraju iz godine u godinu je sve manji, kako na gradskom tako i na državnom nivou.
Razloga za to ima dosta. Od toga da treba usaglasiti kvote za upis na fakultetima sa sadašnjim stanjem na tržištu, do nedovoljnog broja mesta u studentskim domovima, koji dalje prouzrokuju probleme finansijske prirode budućih akademskih građana preusmeravajući ih na privatan smeštaj čije cene zavise od “trenutnog raspoloženja” stanodavaca.
Osim problema stanovanja svi ostali problemi mladih danas se odnosi i na “rodjene” Nišlije, kao što su nedovoljno dobra zdravstvena zaštita, neusaglašenost obrazovnih programa sa praksom, neinformisanost, nedovoljan broj edukativnih treninga i seminara, nedostatak programa za podsticaj mladih u pokretanju sopstvenog biznisa, nekvalitetan kulturni sadržaj, nedostatak komunikacije između omladinskih i studentskih organizacija. Vreme prolazi, problemi se gomilaju a njihovo rešavanje nikako da počne.
Većina omladinskih i studentskih organizacija se bave žurkama i raznim ijadama, ministarstvo za omladinu je spojeno sa turizmom, kao da mladi danas treba samo da se provode a za ostalo, lako ćemo.
Istraživanja su pokazala da je viši životni standard glavni razlog zbog kog bi se mladi u Srbiji odselili iz zemlje, čak 33,2% dok je na drugom mestu poštovanje prava i pravna država sa 28,7% ispitanika.
Sve čega nema i šta nam fali.
Omladina čini (oko) 20% populacije ali čini 100% naše budućnosti. Zato ujedinimo se i borimo za slobodan svet u kojem će znanje i napredak voditi do blagostanja svih ljudi. Šta nam drugo preostaje?!